- Zoran je, iskoristivši Jelenino poverenje, namamio suprugu da se spuste u podnožje kanala, gde ju je najpre ubo oštrim predmetom u glavu i desni lakat, posle čega Jelena počinje da beži. Međutim, Zoran ju je sustigao, zadao joj više udarca u glavu i potom ju je potopio u kanal.

Sve ovo stoji u optužnici koja je nakon nekoliko dorada podignuta protiv Zorana Marjanovića, i koju je po treći put potvrdio Viši sud u Beogradu, a na koju Marjanović i njegovi branioci imaju tri dana žalbe. Marjanoviću se stavlja na teret krivično delo teško ubistvo Jelene Krsmanović Marjanović 2016. godine na nasipu na Crvenki, za koje je zaprećena kazna do 40 godina zatvora.

Slučaj koji tri godine neiscrpno prati srpska javnost uskoro bi mogao da dobije epilog, jer je konačno, nakon nekoliko dorada, podignuta optužnica kojom se Zoran tereti za teško ubistvo, te se očekuje da uskoro počne suđenje.

Kroz tri godine misterije koliko je proteklo od Jeleninog ubistva, došlo je do velikog broj obrta, a sam slučaj pratio je niz nelogičnosti. Krenimo redom.

Šta je do sada utvrđeno?

Tužilaštvo je prvi put 9. februara 2018. godine podiglo optužnicu protiv Zorana Marjanovića zbog teškog ubistva supruge. Međutim, 20. marta Viši sud u Beogradu vratio je optužnicu na dopunu "radi boljeg razjašnjenja stanja stvari" i kako bi se saslušala mala Jana, Jelenina i Zoranova ćerka.

Potom je 27. juna drugi put podignuta dorađena optužnica, a za sve to vreme Zoran je kategorički tvrdio da nema nikakve veze sa ubistvom svoje supruge.

Ono što nije bilo razjašenjeno u prvim optužnicama uglavnom se ticalo dokaza sa lica mesta, te je bilo potrebno dostaviti veštačenje svedoka bicikliste M. R. koji je navodno tog dana video muškarca i ženu na nasipu koji odgovaraju opisu Jelene i Zorana.

Potrebno je bilo i dopunsko veštačenje Zoranovog telefona koje je pokazalo da je u trenutku ubistva bio isključen. Takođe, proveravao se u trag krvi koji je pronađen u Zoranovom automobilu za koji je utvrđeno da pripada ubijenoj pevačici. Urađeno je i prostornovremensko veštačenje svih kamera koje se nalaze na kući u Ulici put za Crvenku.

Uz to, Biološkom fakultetu u Beogradu dostavljen je bris DNK uzet sa ogrebotine na desnoj ruci Zorana Marjanovića koji pokazuje da ga Jelena nije ogrebala. U međuvremenu, Zoran Marjanović je uhapšen septembra 2017. godine. Određen mu je pritvor koji je Apelacioni sud ukinuo 12. jula 2018. godine.

Šta je nepoznato?

Nakon svih dopuna optužnice, veštačenja forenzičara i psihologa, velikog broja DNK analiza, pregledanja nadzornih kamera i ispitivanja osoba bliskih Jeleni i Zoranu pa čak i njihove maloletne ćerke, neki detalji ovog stravičnog zločina ostali su nerazjašnjeni.

Tako je do danas ostalo nepoznato kojim oružjem je ubijena Jelena, koji je motiv njenog ubistva, zbog čega je Zoranov telefon bio isključen u trenutku ubistva, kao i to gde je Jelenina burma koju nikada nije skidala.

Šta piše u najnovijoj verziji optužnice?

Prema optužnici, Marjanović se je sa sada pokojnom suprugom i maloletnom ćerkom Janom 2. aprila 2016. godine oko 17 sati dovezao na nasip u Borči. Jelena je otišla da trči, a on je ostao sa ćerkom.

Međutim, iskoristivši Jelenino poverenje, Zoran ju je namamio da se spuste u podnožje nasipa na kanalu, dok je dete ostalo na nasipu, navodi se u optužnici. Zoran ju je potom ubo oštrim predmetom u glavu i ruku, nakon čega se pevačica dala u beg. Tada je, prema optužnici, izgubila patiku i mobilni telefon, kao i gumicu kojom joj je bila vezana kosa. Zoran ju je, međutim, sustigao i nastavio da joj zadaje udarce. Potom ju je potopio u kanal. Pre nego što je preminula, Jelena je udahnula vodu iz kanala.

Veštačenjem mobilnih telefona Zorana Marjanovića utvrđeno je da je upravo on bio u neposrednoj blizini mesta ubistva, a kako je obrazloženo u optužnici, on je svesno isključio svoj telefon čim je stigao na nasip da bi ga ponovo uključio u 17.04 na mestu gde je bazna stanica locirala pevačicin telefon - u vreme njene smrti. Takođe, pevačicina krv na zadnjem sedištu Marjanovićevog "mercedesa" predstavlja još jedan bitan dokaz u ovom slučaju.

Treći dokaz koji je ukazao na Marjanovića jeste i blato na njegovim pantalonama koje je nosio u vreme ubistva, a koje se podudaralo sa blatom na mestu zločina. Struktura blata menja se na nekoliko metara, te je blato koje je pronađeno na pevačicinoj kosi i blato sa pantalona istog sastava.